Svet je nebitan

Noć i Jutro se takmiče
ko će duže da traje
Dan ponosno ćuti

Svet je postao nebitan

Ljubomorna poezija
sujetno ne priznaje
da je ljubav divnija od samoće

Reči su zanemele,
durovi stidljivo
odlaze u mrak,
gitara je glupa

Svet je nebitan

Dok se Rim i Pariz
svađaju ko je lepši
Ona korača oblacima,
molovi joj pevaju ljubav.

Ponosni Berlin sakrio je
suze, ne priznaje Njen osmeh

Svet je nebitan

Filmovi se ljute,
zavese kriju predstave,
ljudi od Te Noći više
ne postoje.
Na velikom bilbordu,
u Nju Jorku,
stoji natpis “Svet je nebitan“,
Ona se i dalje smeje u
beskrajnom zagrljaju

Svi okeani prave talase
u Njenim očima

Svet je nebitan

Bicikle nemaju pedale,
vozovi su ostali bez šina,
voće i čokolade je
besmisleno jesti
ukusi su se
skupili u njenim usnama

Poljupci se dešavaju
na kiši,
na ulici,
na neboderima.

Bulevari su smršali,
za promenu.

Svet je nebitan dok me dodiruješ usnama

 

Sav moj monolog o tebi bih menjao za jedan minut tišine pored tebe.

Leave a reply:

Site Footer