Juče sam kupio šest knjiga
na stolu je Krojcerova sonata od Tolstoja
nepročitana
pored su karte od prošlonedeljne predstave
na koju nismo otišli
prijatelje ne viđam nedeljama
ona se zauvek preselila kod mene
kaže ne čuje se sa svojima
na rođendane ne idemo
za svadbe razloge izmišljamo
ne kuvamo
hranu poručujemo
u ova četiri zida smo
i poljupce brojimo
kao da se napolju sprema apokalipsa
kad tad sa terase vidimo ima još živih
pitam se
zar je ljubav ovako sebična?
nije li to prvi znak asocijalnosti
koja će nas povesti u rasprave
rasprave u nasilje
nasilje u raskid
kome smo nakon toga ostali važni
mora li depresija da grli tako snažno
odsečeni od sveta
bliži se smrt
i nikom od nas nije lako.

Paint: Egon Schiele