Bio sam najbliže smrti kad sam sedeo
između zidova i kada ona nije bila pored
gledao sam u neku jebenu poruku koju je
ostavila i koju ne umem da protumačim, piše
Razumećeš me kada ostaneš sam. 

Još uvek se ne javlja
Gledam u oružje koje stoji na stolu kada ostaneš sam
ono je dalje upereno u mene
ne smem da se pomerim
bojim se da izađem napolje
svi ljudi su špijuni šta god da napravim
preneće joj moje reči
ostajem i dalje među zidovima da se znojim
oružje preti da me uništi

Poruka nastavlja sa mučenjem
izgladnjuje me
pokušavam da smislim način
kako ponovo da živim
vreme prolazi
ja sam vezan za kauč
pitam se koliko košta otkup iz ove samoće?

Bio sam najbliže smrti kad sam sedeo
između zidova i kada ona nije bila pored
mi se nismo dobro završili ja bio sam loš uticaj na nju
sad mi se nesvesno sveti
ovo mučenje mnogo boli
smrt još uvek ne dolazi