Noć i Jutro se takmiče
ko će duže da traje
Dan ponosno ćuti
Svet je postao nebitan
Ljubomorna poezija
sujetno ne priznaje
da je ljubav divnija od samoće
Reči su zanemele,
durovi stidljivo
odlaze u mrak,
gitara je glupa
Svet je nebitan
Dok se Rim i Pariz
svađaju ko je lepši
Ona korača oblacima,
molovi joj pevaju ljubav.
Ponosni Berlin sakrio je
suze, ne priznaje Njen osmeh
Svet je nebitan
Filmovi se ljute,
zavese kriju predstave,
ljudi od Te Noći više
ne postoje.
Na velikom bilbordu,
u Nju Jorku,
stoji natpis “Svet je nebitan“,
Ona se i dalje smeje u
beskrajnom zagrljaju
Svi okeani prave talase
u Njenim očima
Svet je nebitan
Bicikle nemaju pedale,
vozovi su ostali bez šina,
voće i čokolade je
besmisleno jesti
ukusi su se
skupili u njenim usnama
Poljupci se dešavaju
na kiši,
na ulici,
na neboderima.
Bulevari su smršali,
za promenu.
Svet je nebitan dok me dodiruješ usnama
