Uzeo sam stare stvari
stavio u fioke
i fioke sam izneo napolje – emocije ne postoje
napravio sam pauzu
skuvao kafu i zapalio cigaretu
nastavio sam sa radom – budućnost ne poznaje promene
lomio sam ih i bacao
bio sam poput hladnokrvnog ubice
ili poput prosečnog matorog muškarca
koji živi iznad mene i bije ženu
stabla u šumi su polako nestajala
mogao bih da nosim ulogu i drvosečara
ploče
gramofon
sve je bilo polomljeno
stao sam kako bih razmislio
kojim redom da krenem:
cipele
majice
slike
papuče
džemperi
dukserice
džemperi su moji – vraćam u orman
jastuci
tanjiri
čaše
šolje
šolje sa pozdravom iz Firence
šolje sa pozdravom iz Lisabona
još šolja
da li je moguće da imam ovoliko šolja?!
uzimam čekić
i razbijam sve stakleno i keramičko
ramovi za slike
privesci
olovke
dve kape i jedan šal
jakna
kaput
metla
pegla
daska za peglu
izađoh sa džakovima preko puta zgrade
komšija sa trećeg sprata pita me
da li mi je potrebna pomoć
mogu sam, hvala, odgovaram mu
ulazim u stan
odlazim do prozora
na prozoru kaktus, on je moj
stan je prazan – ništa što je bilo pre više ne postoji sem ovog trenutka
palim drugu cigaretu
dim mi prija
žar mi pada na majicu
dobro je, i nju ću baciti
skidam farmerke i bokserice
i odlazim do kupatila da se istuširam
na pola puta čujem zvono na vratima
otvaram
ispred mene ona
a ja go – nemam šta da ćutim