Heroji su ćutali, radili i voleli
kukavice su pisale o njima
i moja čaša vina iznenada je
odlučila da ne bude puna
prosula se po tastaturi
pička joj materina!
treperi ekran laptopa
skačem
pokušavam da obrišem
ali ovaj glupi uređaj umire
i nazire se rečenica iz ekrana
piše u nedovršenoj pesmi
pišem olovkom pod svećom
to je laž koja glumi prošlo vreme
na početku izgubili su se simboli
ostao je samo naziv pesme da te volim
nasilno pokušavam da u telefon zapišem
nestaje glad iz tela
kafa
odaješ ime lepoti
prostor je sve manji
vreme
Mariborska ulica
poezija
Nikolina
noć
ja
ne, mene još uvek nema
jer sam glasao za strah
od neprihvatanja
šta li se dešava sa srcem
koje živi slobodno
pa zar čovek mora
da živi uvijen u nesigurnost
glad za alkoholom da mu vodi telo
do kasnih jutarnjih časova
neobeleženi datumi svi su isti
izlasci
svršeci
instant lepi provodi,
ponavljam u sebi
I dalje si sam
jutra slave moje poraze
da ništa se neće promeniti
odlučujem da pobedim noć
i novi dan razuman da dočekam
želim biti heroj
koji će raditi na sebi
i voleti tebe
pa neka drugi pišu o nama
Author of the image: Martina Furlong
