Danas je moja devojka pričala italijanski
sa nekim čovekom čije ime sam zaboravio
od njene lepote,
mislim da je neki pisac
i sve je mirisalo na knjige okolo nas
i milion ljudi je prolazilo između mene i nje
gledao sam je
pričala je sa takvom mekoćom kao brod
koji leti malo iznad mora na neprimetnim talasima
i bio sam ponosan
na Nju
i onda mi se digao
ali to je kratko trajalo
njega ne zanima italijanski
ustao je samo da podrži mene
a to je bitno
moje celo telo je voli