Na krevetu je mrtvo telo
pored nekoliko flaša alkohola
ekseri i kokain na stočiću
tu je i telefon sa nekoliko propuštenih poziva
astralna proekcija dozvoljava putovanje
dalje od ove sobe
i hodam unazad kroz vreme
u momente gde si govorila da je sve u redu
u momente u kojima nisam primećivao
da spavaš sa mojim prijateljima
nisu mi nikad ni bili prijatelji
hodam unazad kroz vreme
pokušavajući da shvatim
da li je sve ovo naše bio lek za melanholiju
hodam unazad kroz vreme
pauci jedu leptire
imam trideset osam godina
isto je sve
tvoja nejavljanja
neljubav spakovana u kovčeg
sahranjena bez rata
bez govora mržnje
da je bar nasilja bilo
znao bih da ti je stalo
fragmenti tvojih govora o velikoj sreći
odbijaju se o zidove stana
i ne postaju laž ili prošlost
pretvaraju se u naviku koja me tera na dole
misterija tvoje tišine ostaće
budna poput odlaska
između zemlje i oblaka
hodam unazad kroz vreme
da nađem trenutak
tebe i mene
u kojem sam mogao
tačku da stavim
i da budem isti kao i pre tebe
nijednom da ti se ne javim.

Slika: Edvard Munch