Mi zakopani smo deset metara pod zemljom
tvoja tišina
napravila je
neizlečive fleke na meni
žuti prsti od cigareta
bledo lice od nespavanja
zadah ima pola promila alkohola
zidovi u stanu oblikuju se u kovčeg
kaktus pored prozora
ispustio je sve bodlje
predao se
Mi zakopani smo deset metara pod zemljom
tvoja tišina
ugasila je život svih biljaka iznad naših grobova
i niko iznad nas ne plače
i niko se ne usuđuje da svira naše pesme
oblaci su se po prvi put usudili da ispuste kišu
upaljene sveće na spomenicima prkose svi zakonima
i nikome nije jasno
kako smo mogli da napravimo pogrešne korake
zato sada
u to ime
nestajemo u tišini onako kako si isplanirala
Mi zakopani smo deset metara pod zemljom
postajemo ničiji
jer
ovde
dole
još ima života
da budemo kao i svi ostali
sami i uspešni u svojoj smrti
Mi
zakopani smo deset metara pod zemljom
mirimo se sa tim
i ništa nam ne fali