Dok sam čekao autobus u centru Beograda, dve devojke, koje su stojale pored mene, govorile su prošloj noći.

– On je sinoć bio najbolje obučen. Ne znam zbog čega nije želeo da ide sa nama u drugi klub. Sumnjam da ima drugu! – rekla je riđokosa svojoj drugarici.

Pronašao sam se u istoj priči. Pre nekoliko godina prvi put u životu sam obukao odelo a da to nije bilo neko svečano veče, svadba ili matura. Običan provod za vikend. Nije postojao nijedan razlog moje odluke “Večeras ću da obučem odelo!”.

Nosio sam braon sat u boji cipela na levoj ruci. Crna košulja, pantalone i sako. Tu noć niko nije očekivao da se tako obučem. Pitali su me da li postoji razlog.

Pili smo u jednom Pabu u Tešnjaru koji se nalazi u Valjevu. Devojke koje su stojale za šankom pozvale su me da idem sa njima u neki klub. Popio sam pivo, rekao sam im da ne mogu, ustao i otišao. Ostalo mi je ukupno 650 dinara u džepu.
Usput sam kupio burek, jogurt, seo u taksi i odvezao se kući.