To veče mogao sam da biram da idemo
na predstavu
u bioskop
u šetnju
na kafu negde na Dorćolu
ili na Kalemegdan da šetamo tvog psa
imao sam mnogo izbora da nisam ostao bez posla
ćutao sam
i ništa nisam preduzimao

To veče došli su neki ljudi i odneli mi nameštaj
krevet
police i stolice
izbacili me dušmani iz stana
jer je njihovom našijencu smetao moj život
ugasili mi internet
isključili grejanje
u kuhinji ostali
krastavčići
šunka i sir
kao da smo prokleti da zavisimo od materijalnih stvari

U trenutku kada si zakoračila
u prazan stan
svet je postao jednostavniji
spoznaja da ne nosimo kofere prošlosti
iz tvojih usana rađaju se reči kojima verujem
da će sutra sve biti u redu
žeđ za tvojim usnama polako nestaje
misao o tebi probija put u vazduhu pretvarajući se
u zvuk
kažeš lepo ti je
mi stvarali smo novi svet u tom trenutku
jeli smo na podu
i smeškali se tolikim planovima koji su pred nama

Photo: The Lovers by Akseli Gallen Kallela, 1906-1917, via the Art Renewal Center, Port Reading