Nikada nisam kupio na ulici pečeno kestenje,
smatram ih da pripadaju glumačkoj postavi
na pozorišnoj sceni gde se odigrava Romantika.

S tobom bih se, draga, usudio da uzmem jednu kesicu
kestenja kod Mije, u Knez Mihailovoj,
i da se upustim u najdužu šetnju u istoriji Beograda.

Hajde da uzmemo limenke piva i da zanemarimo klupe,
sešćemo u neki tramvaj, vozićemo se i pićemo ceo dan.
Smejaćemo se prolaznicima,
izmišljaćemo priče zbog čega žure.

Kupićemo pljeskavice na najgorem mestu,
na primer kod Vukovog spomenika, stavićemo mnogo luka.
Imaš malo kečapa na bradi, prestani da se smeješ.

Voleo bih da ležimo na klupi i jedemo krem bananice
dok postdiplomci pored nas sviraju na gitari
“Ko me tero da te volim”.
Deblji kraj bananice uvek načinjem.
Ova pesma je veliki kliše
sa najbrutalnijim nazivom na svetu.

Lepo me držiš za ruku, govoriš mi dok me gledaš.
Možemo da sednemo na Stepenice i da posmatramo
Novi Beograd, ili da šetamo Kalemegdanom
do Studentskog parka.
Tišina aplaudira našim pogledima

S tobom bih vozio bicikl po drumovima u beskonačno,
idi ispred mene, ja ću da čuvam.
Ubeđivao sam dva stranca na srpskom jeziku
da sam bolji od tebe u pikadu koji igramo svake nedelje.

Možemo da se glupiramo, ili da odemo u Lagunu
i da posmatramo šta to drugi ljudi traže da čitaju.
Ili da im preporučimo knjigu o ruskoj kuhinji
sa ubeđenjem da je fenomenalna.
Nemoj da se smeješ naglas, primetiće neko
da smo zaljubljeni. Zaljubljenost je danas patetika.
Citirao bih ti pred svima Hulija Kortasara, znam napamet.

Kupi kokice, obuci svečanu haljinu,
ja ću odelo sa smešnom kravatom, draga.
Odgledaćemo dva i po sata filmskih trejlera,
odustajanje od filma i želja za alkoholom
je bolja od svakog raspleta.

Sedeo bih sa tobom i na terasi,
dok ispijamo flašu belog vina,
Tom Vejts nam peva na JuTjubu,
sve reči mirišu na Čarlsa Bukovskog.

I znaš, ja te volim na ovaj način
jer drugačije ne umem,
a ovo nisu sitnice.