Juče je bila nedelja
i bili smo pijani
od ljubljenja
i prejedeni
od ćevapa i luka
i bili smo samo nas dvoje
jedini stanovnici ove Zemlje
i dan pre toga
preklinjala je dan
da duže traje zbog nedostatka
dodira i ćutanja
i dan pre toga
bila je ideja u mojoj glavi
da leži na meni
i nije sramota što je
u nama lenjost
mi nemamo gde da odemo
i ovde smo se sasvim
dobro snašli
i dan pre toga
igrala je uz pesmu
My Man od Ele Ficdžerald
dok je ona pevušila reči
vreme je tonulo u zaborav
i dan pre toga
pili smo i pušili ceo dan
– smrt nema snage da se približi
prošetala je svoje golo telo do kupatila
oprala je zube
i počela je da me ljubi i grize
poput neke životinje koja je našla sveže meso
i dan pre toga
prespavali smo dan
probudili smo se u noć
– telo postaje gladno
tvoj jezik mi ispunjava usta
toplina daha počinje da greje telo
i dan pre toga
upoznali smo se
u Mariborskoj ulici
pili smo vino
igrali šah
gledali film
govorio ti o svojim strahovima
– postmodernizam ne poznaje
umetnost romantike i spontanost
ni u jednom univerzumu
Dani se ne računaju u vreme
vrela krv slobodno se može tretirati
ravnopravno sa emocijama
– kameno srce lupa, želi da izađe iz kaveza
i dan pre toga
i dan pre toga
i dan pre toga
ništa se nije dešavalo
– sećanje ne poznaje usamljenost