Godinama da traje,
da se odjednom više
Mi nikada ne ponovimo,
neka puknu reči mržnje,
tišina i suze da budu
sredstvo komunikacije
meseci u godinu da se pretvore,
vreme da prođe,
sve bih dao da znam
kakav je osećaj navike
na sve što smo prošli Ti i ja.

Zagrljaji iz Damaska
nek ožive,
svi vlažni poljupci
sa neba neka padnu
sve bih dao da znam
kakav je raj
Tebe pored mene imati.

Očima bismo ćutali,
po našim telima
prsti bi šetali,
dao bih sve
proživljene noći sveta
da stanu u samo jedan dan
jer
sve bih dao da znam
kako je Tebe ljubiti.

I da se Raj na Zemlju spusti,
sve mrtve ljubavi da ožive,
sva sećanja na Tebe da nestanu,
sva disanja u zagrljaje
da se pretvore,
Mi smo na korak do neba,
sve bih dao da znam
kako je beskrajno voleti.

Početak novi
ponovo dan pokreće
svi pogledi su isti,
Ljubav nikad jača
hodala Zemljom nije
sve bih dao da znam
kako da dopadneš mi se.

I nek budem
prevaren,
ostavljen,
ja ne odustajem,
nek Ljubomora
probudi naša srca
zaražena sumnjom,
ja nijednu drugu
ne primećujem.
Sva vina da se u čašu
bez dna pomešaju,
muzika da ne prestaje,
molovi i durovi da zaplešu,
neka nikad ne svane,
sve bih dao da znam
kakav je osećaj
kada Svet umire.