Gde si sada kada nam se ruši Svet, Tata
je l’ ti je svejedno što ne vidiš moj život
i što na kolenima sad molim, Tata!
Gde su sada svi ti novci, Tata!
Ti si dozvolio da budemo uništeni,
poniženi, Tebe sloboda ne zanima, Tata!

Gde je sad tvoja porodica, Tata?

Pogledaj tvoje delo, Tata!
Ja plivam u neredima,
svi naši snovi su pogaženi, Tata
Ti ne želiš da budeš prisutan,
Tvoji prijatelji su te izdali,
ne vole te više, Tata
ja te tražim,
zovem,
volim,
molim,
pogledaj kakve molove pravim
gde si sad nestao kada najviše si mi potreban, Tata!

Zar nije ti dosta suza po kojima gazimo,
krv umesto prašine pljujemo,
zlo umesto ljubavi mislimo,
zar moraš uvek da imaš posao za druge,
Mama svaki dan plače, Tata!

Zar nije Te sramota što si otišao,
bio si moj zaštitnik, verovao sam u tebe,
govorio sam ti svoju budućnost,
priznao sam Ti svoju slabost,
otkrivao najveće strahove,
zahtevao, u sebi urlikao,
preklinjao za nedužne
smejao sam Ti se od srca,
grlio sam te snažno koliko je Svet veliki,
vikao sam naglas da te volim i da si moj, Tata!

Gde je sad tvoja porodica, Tata?

Ostavio si nas u siromaštvu,
ponizio si me pred svima,
svaki dokaz sam izgubio da Te imam, Tata!

Tebi je vreme preče,
Ti druge voliš, drugi se Tebi dive
dozivaju Tvoje ime naglas,
raduju se,
smeju se,
Ti svima plaćaš račune,
sa drugarima se kockaš,
viski svaku noć piješ,
Mama u sobi plače, Tata!

Nikada mi nisi rekao lepu reč,
nisi pogledao crtež što sam Ti napravio,
kupio sam ti srce, piše
“Najbolji Tata na svetu!”
Evo ti sad ovo plišano srce,
to sam želeo da Ti dam,
Ti me nisi zaslužio,
jer ja sada volim više od Tebe,
praštam više nego Ti,
putujem tamo gde Ti nisi,
govorim jezicima koje Ti ne razumeš,
Mama često plače za tobom,
Ona ne razume, zelena je,
ti ne postojiš za Nju, kriv sam ja, Tata!

Ti si nemoćan,
jer samo ćutiš,
i ne razumeš nas,
ne vidiš koliko bol nas grebe,
tuga nam srce kandžama davi,
mi smo bolesni od Tebe,
i
gde je sad tvoja porodica, Tata?