Nije toliko strašno koliko se u glavi
dešava ludilo kada treba
prvi put da prespavaš kod devojke
Mnogima je normalno, ali postojimo i mi
kojima je to poput vanzemaljaca i njihovog sveta
Ne poznajem njene navike
da li je mirna noću ili bije nogama
hvatala me je panika šta ako se iznenadi
u pola noći otkud ja tu
šta ako se iznenadim u pola noći
otkud ja kod Nje u krevetu
ili
da li je u redu da doručkujem kod nje
da li ima kafe i smem li da pijem napolju
uz cigaretu
možda ona i nema terasu
možda mi noge smrde od raspalih patika
i stvarno ne znam šta da radim ako moram
u njen toalet
u stvari
sve je to normalno i zapravo uopšte nije strašno
ali…
Užasan je taj prvi korak koji je poput
paničnog napada
drma ti puls, jedva dišeš, svet se ruši
nikada nisi pao u nesvest
u svakom trenutku očekuješ da ćeš da umreš
i sva lepota nestaje u sekundi
a u stvari to je sve u tvojoj glavi
i zapravo je lepo spavati kod nje
osećaš veću slobodu nego kad si napolju
ili kada si sam i misliš na Nju
Potrebno je veliko razumevanje
za nas koji prvi put imamo panični napad
