Juče smo nestali
povukli smo sva osećanja koja smo govorili
graciozna umetnost mojih prstiju
po tvom telu iznenada je disfalifikovana
u istom danu
u ulici Radivoja Koraća
kafe u kojem smo se upoznali
izgoreo je do pepela,
nedugo zatim glumci su odustali
od svog talenta
grad je ostao bez predstava
dok su oni pili i slavili slobodu
pa, je l’ moguće da su nam uspomene isprane
kako mi, amateri, da igramo ovu dramu?
Juče smo nestali
ali reči i dalje viču
ne umem da izađem iz ovog besa
pokušavam da vratim dan
pokušavam da vratim nas
u trenutke gde smo bili mi, ljudi
sad smo pali tamo gde se
mane i vrline sukobljavaju
gubimo oboje
modrice u utrobi
modrice na srcu
na rukama
čije je ovo dete koje nas gleda?
prestani, govoriš mi
iritantan lavež psa ne prestaje
televizor se sam od sebe pojačava
juče smo nestali
evo glad treći dan traje
čoveku je potreban jedan minut
da dokaže da je u pravu
pa, zar je važno?
glumci su alkoholičari
ostavili nam da režiramo dramu
grad je u plamenu
neuhranjeno dete plače
na pomen tvog imena
telo razvija mržnju
godinama smo se pripremali za rat
niko od nas nije silom došao na bojište
pa eto ipak povlačimo obarače
nijednom da promašimo
pa je l’ moguće da sam besmrtan
dok ležim u rovovima
želim da umrem
potreban mi je majčin zagrljaj
nedostaje mi porodica iz koje sam pobegao
treba mi tišina
i bolja puška
jer
juče smo nestali
ali i dalje želim da te ubijem
rečima
rukama da udarim od sto
bukom i strahom da te udaljim
juče smo nestali u jednom danu
neznajući kako ni zašto
bili smo ono najgore od nas
juče smo nestali
i srušili sve što smo stvorili.

Painting: Screaming Man Drawing by H James Hoff